Autor: prof. dr Ljubica Vasić
Začeci dominantne američke ideologije mogu se pronaći u doktrini Manifest Destiny koja je ugrađena u same temelje američke nacije, a čije mnogobrojne manifestacije su bile vidljive u svim američkim ratovima, uključujući i rat u Vijetnamu. Kritički diskurs ovakve ideologije nasuprot kojoj se implicitno određuju i Šepard i Rejb nalazimo kod velikog broja vodećih intelektualaca poput Čomskog, Parentija, Dejvisa, Naomi Klajn.
Trilogija o mitu o američkoj granici Ričarda Slotkina jedna je od najtemeljnijih i najsveobuhvatnijih studija koje doprinose shvatanju američke kulturne istorije a koja je relevantna i za savremeni trenutak, i posebno baca svetlo na period Vijetnamskog rata i na kritički diskurs koji se tada razvio, a kojem implicitno pripadaju, i autori koji su predmet ove disertacije, Dejvid Rejb i Sem Šepard. Kako je ranije navedeno, Slotkin otkriva evoluciju mitskog (ideološkog) jezika, koji zahteva dekodiranje svoje mistične simbolike stalnim prepričavanjem i prenošenjem s kolena na koleno. Prototip američke „teme“ nalazi se između dve granice: divljine (Zapada) i Istoka. Kako bi se divljina „osposobila za dalji razvoj, zemlja pročistila od političkih i društvenih razlika“ vodio se divljački rat. Može se reći da je ova ideologija stvorila mit o divljem zapadu.
Slotkinova analiza odnosa između ideologije, mita i književnog žanra opisuje proces stvaranja kulture u Americi. Suprotno poimanju mita kao psihološke forme izražavanja kolektivnog nesvesnog ili kao lingvističke formulacije, Slotkinov pristup mitu je istorijski. Za njega, mitovi ne proističu iz mentalnih arhetipova već su proizvod ljudske misli i rada; konstantno se prilagođavaju i razvijaju ne bi li pružili objašnjenje problema koji se javljaju tokom istorije. Slotkin zapaža da mit obuhvata sve ideološke varijacije koje se vremenom javljaju. Tako se Slotkin fokusira na nacionalnu ideologiju, interpretirajući je kao simptomatičnu u smislu progresivnosti ili pak populizma.
Krajem 19. veka, jezik koji se koristi za objašnjenje američkog mita o granici uticao je i na istoričare i političare poput Frederika Džejmsona Tarnera i Teodora Ruzvelta. Kada je Tarner objavio svoju čuvenu tezu o „kraju granica“ 1893. godine, Amerikanci su morali ponovo da osmisle kako da krenu napred uprkos očiglednom kraju agrarne ekspanzije. Ruzvelt je, recimo, svoju politiku vodio u skladu sa ovim mitom. Njegova politička retorika bila je pod uticajem društvenog jezika Darvina, i njegovog verovanja u pobedu „čistokrvnih“ Amerikanaca.
Istoričari Ričard Slotkin i Erik Foner bi se složili da je progresivni konsezus dominirao u Americi početkom 20. veka. Slotkin smatra da ovaj konsenzus i nije bio toliko zasnovan na dve ideologije: ideologije naprednog društva, državnog vlasništva i masovne idustrijske proizvodnje, i populističke ideologije o decentralizaciji, očuvanju lokalne tradicije. Pre će biti da se radilo o konsenzusu da se ove dve ideologije konstantno preispituju u okviru retorike mita o granici. Štaviše, ovaj mit ima tendenciju da skrene pažnju sa problema urbanizacije i klasne borbe usmeravanjem diskursa ka rasnoj borbi i američkoj veri.
Kao dominantna ideologija u tom istorijskom trenutku, progresivizam je bio odgovoran za poprilično neumoljivu domaću i stranu rasističku politiku. Slotkin navodi izvestan broj okrutnih situacija vezanih za nepravedno tretiranje Filipinaca od strane američkog življa, okrivljujući novi imperijalizam za to. Međutim, manifest novog imperijalizma stišao se tokom narednih nekoliko decenija, jer je vojna intervencija dala prednost povećanoj ekonomskoj kontroli preko „diplomatije dolara“. Ali posle Drugog Svetskog rata, američka rastuća ekonomija i status vodeće vojne sile podstakli su jednu novu vrstu eksepcionalizma, prema kojem je američka nacija bila među prvima koja se nosila sa zemljama trećeg sveta. Ideologija koja je stajala iza ovog konsenzusa nastavila je fundamentalnu elitističku i imperijalističku putanju onako kako su je osmislili Tarner i Ruzvelt, sa malo manjim rasističkim prizvukom. Nacionalna ideologija liberalnog kosmopilitizma toliko je uzela maha da je gotovo sasvim potisnula nativnu ideologiju.
