Autor: prof. dr Ljubica Vasic
Tekst je izvorno objavljen na sajtu www.nacionalist.rs
Uvod
Posmatrano kroz prizmu aktuelnih globalnih dešavanja, nema sumnje da smo izloženi mnogim izazovima koji utiču na dalji razvoj postojećeg međunarodnog poretka pa tako i međunarodnih institucija. Došlo je do brzih promena na globalnom nivou, a sam proces globalizacije povećao je broj međunarodnih problema. Tako promene u oblasti finansija uslovljene različitim šokovima, kao što su ekonomska kriza, masovno ugrožavanje životne sredine, terorizam i nasilni ekstremizam, interkontinentalna migracija stanovništva, međunarodni organizovani kriminal i širenje oružja za masovno uništenje (posebno nuklearnog), samo su neki od problema sa kojima se suočava savremeni svet.
Zadatak svih nas, posebno najmoćnijih država sveta, jeste da udružimo svoje snage u borbi protiv ovih pojava. Trendovi koji su ukazivali na ideju politika među nacijama, zatim na ideju o svetskoj politici, megadiplomatiji, transnacionalnoj državi, suverenoj državi, naime svi ti trendovi govore u prilog tezi da će međunarodni odnosi i svetska politika 21. veka „funkcionisati na način koji će se značajno razlikovati od bipolarnog i unipolarnog poretka koji su obeležili drugu polovinu 20. veka“ (Simić 2012). Pristupanje Srbije Evropskoj uniji definisano je kao važan nacionalni strateški cilj. Svakako, diverzifikacija partnera je neophodna, a u eri globalizacije, i regionalizacije, sasvim je normalna pa čak i neophodna. Članstvo u Evropskoj uniji pruža mogućnosti za ekonomski razvoj i nudi instrumente za stvaranje pravne države, ali ništa se ne dešava bez napora države Srbije da ove instrumente iskoristi u praksi. Sama država treba da bude i regulator i stimulans (Vasić 2018).
Srbija leži u središtu Balkana i zauzima ključni strateški položaj na društvenom, političkom i geografskom raskršću između Istočne i Zapadne Evrope. Uprkos teškim istorijskim odnosima sa susedima i težnji da svoj odnos sa Zapadom uravnoteži sa istorijskim vezama sa Rusijom, ima onih koji Srbiju vide politički stabilnijom od nekih njenih suseda. Drugi Srbiju vide kao pokretača ekonomskog razvoja za ceo Zapadni Balkan. Istovremeno, ima i onih koji Srbiju posmatraju kao važan deo u geostrateškoj konkurenciji između Evropske unije (EU), Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Ruske Federacije (RF) na zapadnom Balkanu, a u poslednje vreme sve više i Narodne Republike Kine.
Činilo se da je budućnost zapadnog Balkana zapravo integracija u EU. Danas postoji dosta faktora koji govore o tome da je ovaj scenario postao neizvestan. Glavni razlozi za to su nedostatak konsolidacije demokratija, ali i letargičnost onih koji odlučuju o samom procesu proširenja EU. Sve u svemu, čini se da je ovaj deo Evrope izložen permanentoj neizvesnosti te kao takav može da bude podložan spoljnim uticajima. Stoga, glavni zadatak današnjih istraživanja trebalo bi da bude identifikacija mehanizama uticaja glavnih međunarodnih aktera na zapadnom Balkanu. Međunarodni uticaji u ovom regionu variraju: neki promovišu liberalne vrednosti, poput demokratije i vladavine prava. Drugi, uslovno rečeno, podstiču nedemokratske vrednosti, fokusirajući svoju moć na određene interesne sfere. Sve to govori u prilog tome da „promene globalnog međunarodnog poretka i nadmetanje između demokratskih i nedemokratskih vrednosti odmeravaju svoje snage na zapadnom Balkanu“ (Rrustemi, De Wijk i drugi 2019). Međutim, političko okruženje u ovom delu sveta podložno je kako slanju tako i primanju kontradiktornih poruka. U pogledu borbe protiv korupcije, uopšteno gledano, određeni pomaci su vidljivi, iako noviji podaci pokazuju da se zemlje poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, i Srbije vraćaju korak unazad. U poslednjih nekoliko godina zabeležen je pad u sprovođenju vladavine prava (Isto).
Mnogi analitičari u Evropi i SAD izrazili su zabrinutost za političku stabilnost na zapadnom Balkanu. Neke od zemalja na zapadnom Balkanu prošle su kroz potresne političke krize, koje ponekad uključuju mešanje trećih strana, i u njima ekonomija stagnira, dok u isto vreme vladaju visoka nezaposlenost i visoka stopa imigracije stanovništva. Ovakve krize mogle bi da stvore vakuum u regionu u kojem bi međunarodni kriminal i terorizam mogli da procvetaju (Congressional Research Service). S druge strane, ekonomska i politička uloga Rusije, Kine i drugih država odmeravaju svoje snage sa EU u Srbiji koja se obavezala na ispunjavanje kriterijuma započinjanjem pristupnih pregovora. Zato je potrebno pažljivo razmotriti sve prednosti i mane novonastalih procesa u međunarodnim odnosima koji se odražavaju na zapadni Balkan, a samim tim i na Srbiju.
Novi problem koji je nesporno usporio proces demokratizacije jeste ekonomska kriza koja je duboko pogodila zemlje u ovom delu Evrope. Vlade zemalja zapadnog Balkana, suočene sa problemima krize, zanemarivale su rad na sistemskim reformama vezanim za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje EU. Istovremeno, primećeno je značajno pogoršanje životnog standarda, što je pojačalo negativan stav stanovništva prema neophodnim reformama. Uprkos ovim negativnim trendovima, sve vlade u ovom delu Evrope jasno su utvrdile da će u narednim godinama nastaviti sa reformama. Ispunjavajući proklamovane stavove, stvoreni su uslovi za liberalizaciju viznog režima, a postignut je značajan napredak na polju regionalne saradnje (uglavnom između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine) sa uspešnom borbom protiv korupcije u Hrvatskoj i protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
Republika Srbija pokušava da balansira između interesa svetskih političkih sila (EU u celini, Kine, NATO, Rusije i SAD). Koliko god cena bila visoka, politika otvorenosti prema vodećim silama, ukoliko se zaista vešto i sofisticirano sprovodi, omogućava malim državama da zaštite svoje interese i umanje svoju zavisnost od politike velikih sila. Istovremeno, neke sile postaju prioriteti. Na primer, za zemlje Centralne Azije to su Rusija i Kina; za postsovjetski Kavkaz to su Rusija, Turska i SAD; a za Srbiju su to EU i Rusija (Ponomareva, 2020).
- Značaj geostrateškog položaja Balkana
Balkan je imao posebno mesto u spoljnopolitičkoj strategiji kao oblast u kojoj Rusija može da ispuni svoje interese. Teritorija Balkana, sa svojim kulturološkim, verskim i političkim nasleđem, predstavljala je granicu između Evrope i Rusije, pa je ruski interes, koji se pre svega odnosio na suzbijanje interesa Turske, a kasnije i Zapada, učinio njenu teritoriju više nego zanimljivom za svoje aktivnosti. Nije slučajno da je Srbija jedina od svih istočnoevropskih zemalja koja u kontinuitetu održava prijateljstvo sa Rusijom i od nje traži pomoć. Faktori kao što su istorija, pravoslavlje i ekonomske veze omogućili su Rusiji pristup ovom delu Evrope, posebno u vreme raspada bivše Jugoslavije. S druge strane, Srbija je aktivna članica NATO programa pod nazivom Partnerstvo za mir, a 2007. godine Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o proglašenju vojne neutralnosti. S tim u vezi, ostaje činjenica da je Srbija prekinula homogenost zapadnog Balkana u pogledu proširenja NATO-a (Vasić 2018).
Od 2000. godine, Srbija je prolazila kroz različite faze u ekonomskom razvoju, ali to je nije ometalo u konzistentnoj reintegraciji u globalnu ekonomiju. Međutim, spoljna politika Republike Srbije trenutno se suočava sa dilemom, s obzirom da se u ovom trenutku za svoj uticaj u Srbiji bore četiri sile. Uzimajući u obzir sam proces diverzifikacije spoljnopolitičkih partnera, svaki od gorepomenutih partnera Srbije ima svoj specifični interes i komparativnu prednost, pri čemu se EU fokusira prvenstveno na vladavinu prava, finansijsku pomoć i rastući broj investicija, SAD na bezbednost, Rusija na energetsku i spoljnopolitičku podršku, dok se Kina fokusira na infrastrukturu i tržište (Directorate Generale for External Policies, Policy Department 2017).
Jedno od potencijalnih otkrića je da svet 21. veka pokazuje različite konfiguracije moći u različitim domenima politike. Ova dinamička promena u strukturi globalne političke scene oplemenjuje “igru moći“. Tako, Rusija i Srbija izvode zajedničke vojne vežbe od 2016. godine. Takođe, verska saradnja je bila prilično visoka između Srbije i Rusije. Na drugom frontu, i Kina i Rusija su investirale u promociju kulture i jezika u regionu. Promocija kineske kulture je zajednička karakteristika kineskih investicija širom sveta, a region zapadnog Balkana nije izuzetak jer je domaćin četiri Konfucijeva instituta, dok Rusija podržava otvaranje svojih kulturnih i jezičkih centara. Treba napomenuti da i Rusija i Kina ulažu u produbljivanje veza sa političkim elitama (Rustemi, de Vijk i drugi 2019).
Razmera saradnje je različita u odnosu na uticaje političkih faktora u samoj Srbiji. Stoga, Srbija bi trebalo na nastavi sa implementacijom neophodnih reformi koje bi pomogle revitalizaciji društva i sistema uopšte. Uloga EU u narednim godinama biće da naglasi ekonomske i bezbednosne koristi koje dolaze pristupanjem, a Srbija treba na tom putu sve prednosti da pretoči u praksu kako bi ojačala svoju poziciju na međunarodnoj i regionalnoj političkoj sceni.
Na putu ka evropskim integracijama javlja se niz izazova sa kojima se Srbija susreće. Prisustvo Rusije u Srbiji stvara određeni politički kontekst jer pruža Srbiji argumente u njenim pregovorima sa EU. S druge strane, stav Rusije po pitanju Kosova i Metohije, koji je ostao nepromenjen od 17. februara 2008. godine uz poštovanje Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija ne samo da pruža moralnu podršku srpskom društvu, već dodatno omogućava Srbiji da zadrži političku slobodu. Ipak, Rusija više nije glavna alternativa evropskom putu Srbije. Na Balkanu se pre sedam godina pojavio joše jedan ne manje ozbiljan igrač a to je Kina (Ponomareva 2020).
EU bi trebalo da prilagodi svoj stav u pristupu Srbiji i izazovima sa kojima se ona susreće a koji su osetljive, političke prirode. Institucije EU vrše ispitivanje uticaja kineskog prisustva u Srbiji, posebno u pogledu pomoći i investicija, došavši do zaključka da je Beograd smatrao da su te aktivnosti išle više u prilog srpskim interesima nego interesima Kine. Nasuprot tome, EU je od početka saradnje u svom pristupu na posredan način uslovljavala Srbiju. U određenim oblastima takav pristup urodio je plodom (ekonomska reforma), dok u nekim drugim oblastima nije bio toliko efikasan (promocija demokratije). Štaviše, kao što je već rečeno, srpska javnost je izrazila svoje nezadovoljstvo uslovljavanjem od strane EU, verujući da je upravo to uslovljavanje kamen spoticanja na putu ka punopravnom članstvu. S druge strane, Kina je bila zainteresovana za ciljeve šireg spektra, kao što je poboljšanje transporta i logistike u ovom regionu, istovremeno omogućivši Srbiji da bude uključena u ostvarivanje tih ciljeva.
Tekst je proizvod istraživanja zasnovanog na teoretskim i medotološkim promišljanjima i javno dostupnim podacima, i ne predstavlja stav ustanove u kojoj je autorka zaposlena.
